У оквиру Шекспир фестивала, чији је организатор и директор Никита Миливојевић, Позоришни музеј Војводине је уприличио изложбу под називом Шекспирова позорница Јоце Савића, аутора Биљане Нишкановић и Бојана Јовановића, као и трибину под истим називом, на којој су учествовали редитељ Никита Миливојевић и Зоран Максимовић, кустос театролог Позоришног Музеја.
Шекспир фестивал је одржан од 27. јуна до 2. јула 2019. године, у вили „Станковићˮ у Чортановцима и у Српском народном позоришту у Новом Саду. Изложба је била постављена на отвореном простору, на једном од платоа виле „Станковићˮ, 28. јуна и трајала је до краја фестивала, 2. јула, када је у холу СНП-а одржана трибина посвећена Јоци Савићу.
Јоца Савић, глумац и редитељ, позоришни иноватор и педагог, преводилац и писац, један је од многих на километарском путу српских великана. Рођен у Новом Бечеју 1847, умро у Минхену 1915. године, од оца трговца, православца и мајке Немице, каријеру је започео у аустријским и немачким позориштима: у Дворском позоришту Вајмарског војводства у Вајмару био је глумац и редитељ, глумио је у Бургтеатру у Бечу и позоришту у Мајнхајму.
Као редитељ у Краљевском дворском и националном позоришту у Минхену, основао је чувену нову Шекспирову позорницу на којој је, у периоду од 1889. до 1906. године режирао 27 дела, од тога 17 Шекспирових. Ова Савићева позорница представљала је откриће и почетак новог схватања уметничког обликовања позоришног простора и извођења представа у континуитету, а чији ће настављачи бити Гордон Крејг и Адолф Апија, до Питера Брука са његовим поимањем празног простора, све до сиромашног позоришта Јежија Гротовског, у другој половини 20. века.
Савић је био веома талентован глумац и редитељ, изузетно образован, полиглота, преводилац и писац, веома цењен у управама позоришта и обожаван од публике.
Никада није заборавио свој народ и Србију и дописивао се и пријатељевао са значајним личностима из Србије: Лазом Костићем, Антонијем Хаџићем, Ђорђем Малетићем, Милорадом Поповићем Шапчанином, Надеждом Петровић, а био је учитељ глуме Добрици Милутиновићу и Витомиру Богићу.
Савићева најзначајнија писана дела су: О сврси драме из 1906, и Шекспир и позорница, изашла постхумно, 1917. године, као и његових 40 редитељских књига, превод дела Емила Золе Тереза Ракен и друга.
Ипак се о значају дела овог глумца и редитеља за европско позориште 19. и 20. века код нас недовољно зна, тако да су ова изложба и трибина посвећене животу и раду Јоце Савића, прилика да се публика боље упозна са његовим изузетним стваралаштвом.