Позоришна култура и традиција на тлу данашње Војводине веома је специфична, дуга и изузетно богата. Не случајно, Војводина се назива и колевкa позоришта словенског југа. У стварању те традиције учествовале су све етничке заједнице које настањују наш регион. Да би се та културна баштина сачувала, основан је Позоришни музеј Војводине.

Позоришни музеј Војводине основан је 6. маја 1982, на Ђурђевдан, али његова предисторија се везује још за Позоришни одсек Музеја Војводине, који је као самостална јединица оформљен 1951. године.

Музеј је, због двојаког карактера свога рада (бави се и историјом позоришта и постигнућима савреме­ног позоришта), јединствена институција културе на територији Војводине, са изразито стручном тематиком истраживања и деловања. Заправо, његова специфичност огледа се у двојаком основном задатку – у томе што за основну делатност има, као и сви музеји, систематско евидентирање, истраживање, прикупљање, заштиту, чување, обрађивање, проучавање, излагање и презентовање музејског материјала. Затим, он сабира податке о текућој позоришној стварности и тиме ствара услове за проучавање савремене театарске праксе; аналитичким радовима и информативним материјалима доприноси систематском и континуираном праћењу и изучавању проблема и појава у позоришној уметности и култури.

Поред ових основних, у складу са задацима и обавезама, Музеј континуирано обавља и следеће послове: припрема публикације о позоришној уметности и објављује монографије о позоришним ствараоцима и позоришним институцијама, као и књиге о теорији драме у својим едицијама: Позоришна култура на тлу Војводине, Ризница, Теорија драмских уметности, Посебна издања, Ловоров венац и Позоришни портрети; издаје и периодичне публикације (документациону публикацију Алманах позоришта Војводине који излази у свескама, за сваку претходну позоришну сезону, и лист за позоришну културу Војвођанска сцена); организује научно-стручне скупове, манифестације, трибине и разговоре о актуелним темама, догађајима и личностима. Стручне скупове и трибине организује у складу с потребама времена или јубилејима и значајним датумима из историје позоришта и биографија позоришника. Сваке године уприличи по неколико трибина као видове дружења с публиком: Портрет позоришног уметника и Сећање на позоришног уметника; библиотечку активност усмерава на увећавање и употпуњавање специјализоване музејске библиоте­ке; представља новообјављене позоришне публикације; сарађује с другим позоришним и институцијама културе…

Велику пажњу Музеј посвећује изложбеној и издавачкој делатности, као и популарисању сценских уметности.

Крајем 2003. године заживео је капитални научно-истраживачки пројекат из историје позоришта под називом Позоришна култура на тлу Војводине.

У фонду Музеја је похрањено више од 80.000 предмета (манускрипти драмских дела, плакати, програми, преписка, уметничка дела, макете, сценографске и костимографске скице, мемоарска грађа, лични предмети еминентних позоришних стваралаца, фотографије…). Они су на располагању не само театролозима и историчарима позоришта, него и другим проучаваоцима из области културе народа и националних мањина Војводине.

Од својих почетака до данас, Музеј је суочен с неадекватним просторним и функционалним условима, лишен је одговарајућег депоовског, изложбеног, радног и мултифункционалног простора. Будући да Музеј не располаже властитим изложбеним простором, део његових фондова презентован је у оквиру сталне поставке Музеја Војводине, а изложбе приређује у позоришним кућама и институцијама културе у Војводини и Републици. Због перманентног недостатка простора за нормалан рад, као и недостатка материјалних средстава, ангажовање запослених је још обухватније.

Поштујући време у којем живимо, Музеј у свој рад покушава да унесе новине које ће га учинити савременијим, приступачнијим и свеобухватнијим, чиме би побољшао свој статус. У том смислу, обраћа се посебна пажња на модернизацију у чувању и заштити музеалија, као и на осавремењавање, кроз примену информатичке обраде музејске грађе.

Поред тога, у циљу што квалитетнијег обављања примарне делатности, Музеј се труди да својим радом изгради одговарајући имиџ – као неопходне, високостручне и ауторитативне позоришне институције, уздајући се највише и првенствено у сопствене снаге, али и у помоћ других (државних органа, медија, угледних позоришних и културних посленика…) успостављањем тешње и конкретније сарадње са сродним и другим институцијама културе, као и активнијом међународном сарадњом са институцијама исте или сличне делатности, интересовања и ранга и конкретизовањем сарадње са земљама региона, у виду међусобног повезивања у научноистраживачком раду, размене обрађене документације, јединственијег и бржег приступа и увида у грађу, протока информација итд.